Akademija za kontinuiranu medicinsku edukaciju

Autor: Prof.dr Branimir Nestorović Da li biste želeli da posedujete supersposobnosti? Mnoge antičke religije (Tibetanci, Maje, Egipat itd.) su verovatli da gledanje u Sunce može dovesti do ravoja mentalnih sposobnosti čoveka., Jedan od poznatih pripadnika ovog kulta je bio car Konstantin (koga smo slavili prošle godine). Gledanje u Sunce (ili heliofagija tj. hranjenje Suncem) je praksa koja podrazumeva posmatranja Sunca u periodu od sat vremena od svitanja i sat vremena pre zalaska, kada nema UV zračenja (koje može da ošteti mrežnjaču oka). Drugo važno pravilo je da se mora stati bos na Zemlji (radi sinhronizacije sa Šumanovim frekvencijama Zemlje). Pojam Zemlje obuhvata i pesak ilikamen. Počinje se sda 10 sekundi gledanja, a potom se period produžava svaki dan za dodatnih 10 sekundi. Nikolaj Dolgoruki iz Ukrajine je jedan od učitelja ove prakse, i onj tvrdi da posle devet meseci  potreba za unošenjem hrane skoro nestaje. U tom periodu (kada je gledanje u Sunce na maksimamumu od 4

Autor: Prof.dr Branimir Nestorović Nema dobre definicije života. Kako kaže  Christopher Voigt sa University of California, u San Francisku, nemamo sve elemente za dobru definiciju. Aristotel je prvi pokušao da definiše život kao "ono što samo sebe hraniu, raste i reprodukuje". 1944, Austrijski fizičar Erwin Schrödinger je definisao život kao "nešto šo se odupire propadanju ili ravnotežnom stanju". Ova definicija se zasniva na drugom zakonu termodinamike, koja kaže da će zatvoreni sistem nagomilavati entropiju (ili nered) tokom vremena. Najbolje poredjenje je soba tinejdžera, koja se tokom vremena pretvara u haos, a samo majčina ruka može uneti red u nju. Živa bića se odupiru haosu uzimanjem hrane (energije). Tako zatvoreni sistem postaje otvoren, jer živa bića uzimaju hranljive materije spolja, smanjujući entropiju sistema iznutra (a povećavajuči je okolo). U svojoj knjizi "Šta je život" on objašnjava da biljke upijaju sunčeve zrake, stvaraju od njih ener

Autor: Prof.dr Branimir Nestorović Vratićemo se ponovo na malenu žlezdu na bazi mozga, tzv. pinealnu žlezdu (liči na šišarku bora - pinus na latinskom). Ona dobija (kada se izrazi na gram težine), više krvi od ijednog organa u telu. Iako otkrivena dva veka pre Hrista (Galen), do skoro se nije skoro ništa znalo o njenoj funkciji. O njoj sam već pisao u postu o biomagnetizmu, kao prijemniku magnentnih polja Zemlje, pa se ne bih vraćao na ovu temu.  Ono što je zanimljivo, jeste da pinealna žlezda proizvodi dve prilično misteriozne supstance, dimetiltriptamin (halucinogen opisan u postu o ajahuaski) i pinolin (on nastaje od melatonina). O funkciji pinolina se do skoro nije znalo baš ništa, a nova istraživanja su pokazala da je on inhibitor monoamin oksidaze (MAO). Dakle, ovo je kombinacija iz ajahuaske, halucinogene droge, koja pomaće regeneraciju mozga i leči brojne neurološke poremećaje. Čemu služi prirodni halucinogen u mozgu čoveka? Pomenuo sam već izrazito povećano lučenje ove sup

Autor: Prof.dr Branimir Nestorović Postoje i prosti načini da se stres suzbije, a jedan od najkorisnijih su vežbe disanja. Ideja o kontroli disanja kao metodi suzbijanja stresa je stara (joga disanje je staro hiljadama godina). Postoji veliki broj ovakvih tehnika, a ja ću pomenuti samo neke. Na videu je prikazana najjednostavnija, tzv. tehnika 444 (udah 4 sekunde, zadržati vazduh 4 sekunde, izdahnuti tokom 4 sekunde). Ova tehnika se naziva i Sama Vritti ili “jednako disanje, a zgodna je za početnike. Druga je tehnika disanja trbušnim mišićima. Jedna ruka se stavlja na grudi, druga na stomak. Udah je dubok, na nos, do maksimalno mogućeg udaha. Uraditi 6 do 10 ovakvih vežbi tokom 10minuta. Treća tehnika je Nadi Shodhana ili naizmenično disanje na nozdrve. Staviti palac na jednu nozdrvu i duboko udahnuti, na vrhuncu udaha zatvoriti tu nozdrvu i izdahnuti na drugu.Ova je za nijeansu teža od prethodne dve. Za uznapredovale se preporučuje Kapalabhati metoda. Počinje sa dugim

Autor: Prof.dr Branimir Nestorović Današnji način života je veoma stresan (posebno ako živite u Srbiji). Danas je potpuno poznato da je stres jedan od glavnih uzročnika infarkta, hipertenzije, psihičkih problema i čega sve ne. Većina ljudi se od stresa brani uzimanjem lekova, posebno anksiolitika (Bensedin i Apaurin su deo kulture u Srba). Iako se radi o relativno sigurnim lekovima (predoziranje se uglavnom vidja kod osoba sklonih prekomernoj upotrebi alkohola), imaju negativan efekat na kognitivne funkcije, a u pojedinim slučajevima dovode do zavisnosti. Slika 1. Najvažniji efekti stresa na ljudski organizam. Kao klasično školovan lekar, primetio sam odavno da osim lekova, medicina ne nudi nikakve druge postupke ili opcije (npr. esencijalna ulja, tehnike disanja, relaksacione tehnike, jogu itd). Moderna medicina se ponaša kao da ovaj deo terapije uopšte ne postoji. U svim savetima za smanjenje stresa postoji savet da promenite način života. Lično smatram da je to uglavnom nemo

Autor: Prof.dr Branimir Nestorović Pre nekoliko godina professor Ted Kaptchuk je izveo čuveni eksperiment, u kome je tretirao 270 osoba s hroničnim problemima sa zglobovima. Polovina pacijenata je dobijala tabletu sa šećerom (u medicine poznata kao placebo), a druga je tretirana lažnom akupunkturom. Oko trećine uključenih u studiju se žalilo na veliki broj neželjenih efekata, neki pacijenti nisu mogli da ustanu iz kreveta, a drugi su imali noćne more. Zanimljivo je da su neželjena dejstva bila upravo ona, na koje ih je Kaptchuk upozorio da se mogu javiti. Efekat placebo je poznat decenijama , izaziva brojne fiziološke reakcije, uključujući bol, osećaj zamaranja, ponekad simptome Parkinsonove bolesti. Meidicnska deficija je da je to “povolajn efekat koji daje plaeb o lek ili postupak, koji se ne može pripisati delovanju samog placebo, već verom pacijenta u lečenje”. Vidite koliko je ova definicija potecenjivaka prema placebo efektu. Umesto da se medicina posveti proučavanju placeb